Veridba
Ovaj lep običaj svakako treba zadržati, iako nije obavezan, ni po zakonskim, ni po običajnim normama. Preporučili bi smo Vam da ovaj običaj spojite sa upoznavanjem Vaših porodica, kao i najbližih prijatelja i rodjaka. Dakle, veridba, bi svakako trebalo da bude proslava u kućnoj atmosferi (to bi trebalo da bude dom devojke, buduće mlade), bez mnogo gostiju, i bez mnogo djakonija. Akcenat veridbe bi trebao biti :
-upoznavanje porodica,
-zajedničko planiranje predstojećih aktivnosti (ko će biti kumovi, a ko stari svat, kada i gde bi se održala svadba i sl.)
-sagledavanje objektivnih okolnosti ( gde će budući bračni par živeti, hoće li imati automobil i sl.)
Proševina, veridba i prosidba
Zbog postojanja raznoraznih običaja, mnogi veridbu mešaju sa činom prosidbe. U nekim krajevima Srbije veridba se naziva i proševinom. Medjutim, postoji velika razlika izmedju prosidbe i veridbe.
Čin prosidbe je trenutak kojem prisustvuju samo budući mladoženja i mlada, romantičan momenat kada muškarac usmeno zaprosi svoju devojku, darujući joj pri tom prsten ili ne. Veridba je čin, okupljanje porodica i najbližih prijatelja u prijatnoj atmosferi I druženje istih koje može potrajati satima.
Prstenovanje
U svim navedenim činovima, prstenovanje je osnovni običaj. Devojka, buduća mlada može dobiti prsten prosidbom, drugi u toku veridbe i još jedan na samoj ceremoniji venčanja, tzv. burmu. Može i ne mora. Stvar je izbora, situacije, stavova porodica.
Svakako je dovoljan jedan prsten, burma, da simbolizuje bračni status žene.
Prsten - njegova tržišna vrednost, boja i ukrašenost ne vrednuju emocije i vernost, on je samo simbol.
Darivanje
Uobičajeno je, pored prstena koji buduća mlada dobija od budućeg mladoženje, da od mladoženjine majke, buduće svekrve, dobije nešto od porodičnog nakita (lančić, mindjuše i sl.).
Postoji i običaj da buduća mlada uzvrati s darivanjem. To obično bude košulja, za sve prisutne muškarce sa mladoženjine strane, a za osobe ženskog pola sa mladoženjine strane, to obično bude materijal za haljinu ili suknju.