Običaji
O SVADBENIM OBIČAJIMA
Dan predvidjen za venčanje, odnosno svadbu, čak i danas u 21.veku, prepun je paganskih običaja. Mnogo je simbolike, mnogo zaštite od navodne potencijalne crne magije…
Primeri loših/paganskih običaja
-Mlada ne sme da se okreće, dok u porti Pravoslavne crkve čeka svog budućeg muža, jer ako se okrene taj brak će biti neuspešan.
-Mlada treba da nosi nekoliko čena belog luka tokom cele svadbe sa sobom za dug i uspešan brak.
-Oboje supružnika treba da tokom sopstvene svadbe nose crven konac oko pojasa ispod odeće, kao znak plodnosti, odn. kao zaštitu od crne magije i uroka.
-Kada mlada ulazi u svoju buduću kuću (obično je to kuća njenog budućeg muža) treba da baci preko svojih ledja sito sa malo žita na krov kuće. Ako se žito sasvim prospe, to simboliše bogate prinose, ako sito ostane na krovu smatra se da će brak biti uspešan, a ako padne na tlo postoji šansa da brak bude razveden.
Ovakvih i sličnih primera je zaista mnogo.
Primeri dobrih/hrišćanskih običaja
Od mesta, do mesta u Srbiji, običaji se razlikuju kao i njihovo značenje. Gotovo da ne postoje dve, običajno gledano, iste svadbe čak ni u susednim selima. Iz tog mnoštva običaja trebamo izvršiti selekciju i dobre običaje sačuvati (to su oni koji imaju uporište u biblijskom tekstu), a loše (paganske, tj. običaje koji imaju dozu vradžbine, ili odbrane od vradžbina) odbaciti.
Trebamo podržavati:
-čin prosidbe,
-čin veridbe,
-prvi svadbeni ples,
-pravilo da stari svat treba biti najstariji mladoženjin ujak i sl.
Tradicija u interpretaciji Srpske Pravoslavne Crkve
Srpska Pravoslavna Crkva uopšte ne krije da u njenoj interpretaciji hrišćanstva ima dosta tradicionalnog. Ali teško ćete od bilo kog pravoslavnog sveštenika, ili drugog velikodostojnika, izmamiti priznanje da je to tzv. tradicionalno, u stvari pagansko.
Za neupućene, paganizam ima negativne konotacije i predstavlja izraz verske netolerancije, te se u svakodnevnom govoru izraz “pogani”( nastao od “paganski”) počeo koristiti kao sinonim za "pokvarenost" i "nečistoću".
I Pravoslavna i Katolička crkva su se opredelile, tokom svog bez malo hiljadugodišnjeg postojanja, da paganske običaje blago izmene i prilagode sopstvenim potrebama i na taj način ih unesu u hrišćanstvo. Cilj je svakako bio, privući što veći broj vernika.
Srpstvo i običaji
Naravno, tu se odmah nameće pitanje: Koliko sam ja Srbin, ili Srpkinja, ako na sopstvenoj svadbi ne poštujem tradiciju i običaje?", ili: "Šta će moji rodjaci i prijatelji misliti o meni, ako ne ispoštujem ovaj ili onaj običaj?"
Mogi najpre imaju stav da su loši običaji nešto što se dešava drugima, zatim počnu prihvatati one običaje koji idu njima u korist (npr. pominjani crven konac ili beli luk) i na kraju počnu, pogotovo na sopstvenoj svadbi, poštovati sve običaje i predloge koje nam uputi porodica, rodjaci ili prijatelji. Od početnog stava "...ma šta će to meni...", dolazimo brzo i lako do potpunog prihvatanja.
Ako su Vaši pretci delom bili pagani, to ne znači da morate i Vi. Paganizam kod Srba opstaje upravo zbog toga što pojedinac najčešće nema hrabrosti da se suoči sa lošim običajima koji imaju nehrišćansku simboliku.
Smisao hrišćanstva je da se ugledamo na put, istinu i život Isusa Hrista. Dakle, dobrim delima u toku života, naročito kada nam je najteže, da zaslužimo život večni, uz obavezno prethodno iskreno pokajanje, jer bezgrešan je samo Bog Otac, njegov Sin i Sveti Duh.
Srbi i hrišćanstvo
Gotovo svi srpski nacionalni istoričari se slažu u oceni da su Srbi primili hrišćanstvo. O periodu kada se to dogodilo ima puno diskusija, ali se takođe svi istoričari slažu da je pre hrišćanstva kod Srba prethodio paganizam.
Ako želimo biti pravi hrišćani, trebamo eliminisati paganizam.
